Источник

Стр. 174

Бр. 11. и 12.

уз кољено радом сложним, поштеним, српским, родољубивим, који само општу корист, а не корист појединаца смјера — заслужили лијеп глас и код старијих и код милога српскога народа нашег. Ја долазим међу вас с искреном љубављу па вас молим, да ту љубав вашу, о којој ме и о дану кандидације ваше а и данас ево овдје љубазно увјеристе и увјеравате — сачувате према Мени, у корист св. нам цркве наше православне и лијепог српског имена нашег и у будуће. Бог вас све обилато благословио, још једном вам хвала на драгоцјеној пажњи". * * * Поздрав на жељезничкој станици од г. Петра Н. Јовановића, проте и ред. чл. сп. цркв. суда у иие Црквеног Суда и свештенства. Високодостој пи господине! „С великом радости и пуни најљепших нада излазимо пред Вас вд. г. да Вас на Вашему путу значајноме а у овом часу свечаноме, у име срп.-прав. епарх. Црквеног суда и у име свега епархијског свештенства, поздравимо и то: синовским, срдачним, врућим и пријатељским поздравом: добро нам дошао! Овај и овакав поздрав ми Вам у толико радије и радосније чипимо, што је свештенство с народом својим српско-гтравославним — познавајући и цијенећи Ваше велике способности — дало већ виднога израза жељи својој, да Ви вд. г., као у сваком погледу дорастао муж високој задаћи, која Вам предстоји, заузмете упражњену столицу митрополије зворничко-тузланске. Па пошто је та општа жеља наша, синодалним избором и Очинском бригом и потврдом Њег. Вел. премилостивог ц. и кр. нашег Фрање Јосифа 1. ето остварена, онда заиста имамо разлога и ми да се радујемо доласку Вашему и Ви да са задовољством примите на себе велико и тешко бреме, које Вам је намијењено. На путу пак, којим идете, да примите на себе то велико, тешко и узвишено бреме Архијерејско, нека Вас вд. г., кријепи нада на помоћ и милост Божију, која својих нигда не оставља! Нека Вас храбри увјерење да је свештенство свјесно своје дужности да своме доброме Владици вазда стоји и иада и да вољно и хорно извршује све његове племените намјере, које се буду односиле на корист св. цркве и драгога нам народа српскога! И нека Вас одугиевљава топлина вјере, којом се српски народ, насљеђем од отаца својих, до сада вазда похвално одликовао па и сада, таком истом топлином вјере у иуној мјери одликује се! С тим и таковим, дакле угодним расположењем душе и срца предусретајући Вас, из дубине душе своје кличемо Вам: Е,мгомокж грлдш! ко к,иа гошодш!" 0 Д Г 0 В 0 р. „Дубоко тронут лијеним поздравом Вашим, молим Вас впреч. г. савјетниче, пречасна господо и драга моја у Христу браћо, да прије свега примите моју топлу благодарност на вашој љубазној пажњи и лијепом поздраву, са којим ми на сусрет изађосте. Ја се у истину радујем и весели ме толики израз љубави и оданости, коју ми данас свештенство моје на првом кораку ступања мога у епархију моју указује. И ја ту љубав љубављу узвраћам и изјављујем, да ћу свештенству моме и читавом народу моме вазда прави и добри Архипастир и учитељ бити. Можете бити, драга браћо моја, увјерени, да ћу ја вазда интересе