Источник

Стр. 192 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 11. и 12.

је било у толико веће а задовољство због исоуњених очекивања у толико јаче што је нови г. Митронолит енархиотима својим, сем неколицини, особно био непознат. II. У суботу 1./14 маја у 9 сати и 15 минута прије подне приспио је у Тузлу комесар Његовг Величанства преузвишени г. Маријан барон Варегаанин, од Вареша, поглавар Босне и Херцеговине и иншпектор војске. На жељезничкој станици дочекале су г. комесара све мјесне војеничке, црквене, државне и опћинске власти и корпорације и силан народ а војска је била размјештена с обје стране пута од станице до стана г. комесара у Гранд Хотелу. Нослије војничког „рапорта" и почасти поздравио је г. комесара изабрани Митрополит г Иларион 1 ) а овај се срдачно руковао и кратко под војнички на поздраву благодарио. С госп. комесаром дошли су и високоиреосв. г. г. Митрополити: сарајевски Евгеније, мостарски Петар и бањалучко-бихаћки Василије, па је и њих г. Иларион поздравио 2 ) цјеливао десницу г. Митрополиту Евгенију као повјеренику Његове Светости г. Патријарха Јоакима. Иза војених почасти и уз поздрав топова г. комесар се одвезао у свој стан а за њим и г. г. Митрополити у исти стан. Дан је био лијеп, већ како Бог хоће. ГЈо подне исти дан у 3 сата отпочела је мала вечерња а по свршетку ове »нареченије« новога г. Митрополита или како народ мисли и вели обављена је »тајна вечера«. Наиме, на сред цркве постављен је сто с вином с чашама и просурицама а око стола 4 фотеље. Послије вечелње упутио се г. Митрополит Евгеније из Архијерејског стола а Петар и Василије из олтара и сјели су за поменути сто, г. Евгеније у средини, окренут лицем олтару а г. г. Петар десно од њега и Василије лијево лицем један према другом окренути. Међутим изашао је из.олтара и стао на солеју новоизабрани Митрополит г. Иларион Радонић, кога је госп. прото Димитрије Јанковић конз. савјетник из Сарајева кадећи овако ословио: Читнмн отјцћ лрунлмнАрггт, И,мј)'Гон'к! БстрЕСК^рл^ишЋШ н кмикожо/кн^иш-ћж гогУдлрк ндшт> Фјмнцг Јогнфг Њркгш и.илно.ик гкоггш Вмичггткд покг .Љдггг, ,1 хккаткнппн оттцт* ндшг Јчмки.нг, пдтјц (1ј)Д "к к!м(кск 'Н1 ГО скжт ^НШТЛ/Ик СкОИ /Ик Сгнодо .чк Е,МГОГ,1ОК,1А10Тк Скатнкни Ваш8 Ск|ТИ Л1ИТрОПО/1ИТО,Ик КОГОСПЛ!!,Ик|.;\ ,11ИТј)ОПОЛ|'И ЗкОјЖНЧКО-т8з /!ДН!Кк1Ж ! примаш ЛИ се часни оче?" Г. Иларион на то је гласно одговорио: ПоШЖ! ККПрК^Т /гбДшМИ Н К!ЛИК0Л10ЖН^ИШ ('н Н К!ЛИКОД!рЖ(1КН ^нип'н ГО!Кд(1рк Н Н,!!П!рлТОр-к НЛШТ, Н ,11 |01Т0ЛИЧ!СК 'Гн КЈЛЛк ФрДНЦ^к ЈоСИфТ! ЉрКМН ПрОИЗК!СТИ А КСССКАТ^ИШЖ И К!С,!!НСКк1И Н ,1 ||Гк ПНТр'Глр]^'к ЈшЛКИ.ИЂ К к К п ^ СО СКАТМЛП, СКОИЛП, СгНОДО.И^к С1ДИЛИ ,И!Н! ДОСТОННЛ БНТИ К'к ТЛКОкУв сл&кку, БЛИГОДИрИ И Г1рИ!Л1Л(0 И ННД1ЛЛО КО ПЈ1КИ ГЛЛГО.Но". Иза тога упутио се и он к столу и сјео зањ између г. г. Петра и Василија а према г. Евгенију. Тада су два ђакона са солеје неизмјенце говорили многољествија: Његовом Величанству, Његовој Светости, васељенском патријарху свој тројици Митрополита и четвртом »нареченом« и најзад свему народу српскоме. За многоље-

Ј ) Види на страни 178

2 ) Види на страни 178.