Источник

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 221

Из Његових светих уста, никада се клетва није чула, него увијек благослов и онраштање. Смртни људи наклоњени су више злу, него ли добру; с тога је Христос и био према људима милостив и благ. За то је и говорио фарисејима, хвалисавцима и гордим људима: „Милости хоћу, а не жртве"' То је и нама за примјер оставио. Благо свакоме, ко милости у своме срцу има! Благо милостивима, јер ће помиловани бити. Љубав своју Христос је ноказао према свима, а особито према биједнима, невољнима и сиромасима, а често је говорио народу и својим ученицима: „Немојте, да презрете ни једнога, од ове моје мале браће". Велику љубав према роду људскоме запечатио је на крсту, крвљу својом. Стога сви народи, који су виђели свјетлост истине Његове, нохитали су с вјером, љубави и надањем; завољели су срцем и душом распетога Спаситеља. И, тако се пронијело свето име Његово по свему свијету. Хришћанство је славило побједу свјетлости над мраком и незнањем, над лажи и тирјанством. Та света и узвишена вјера, вјера Хришћанска православна, проевијетлила је и наше прадједове, који су је тако завољели, те су за њу живили и готови били у свако доба у смрт поћи. Та света вјера створила је толике мученике и светитеље великога православља, те и нагпа света православна српска црква поноси се са Србима мученицима и светитељима. Та света вјера пробудила је петстољетно робље из сна и мртвила, те је од тог измрцвареног и паћеничког робља створила јунаке и лавове, који су својим прегалаштвом и храбрим јунаштвом задивили свијет и с тијем прославили мило име Србиново. Та вјера која љуби и опрашта, нроповиједа: слободу, правду и једнакост. Та вјера уљевала је у срца наших прадједова истинито надање на избављење. Том вјером ми смо задојени и одњеговани. У тој вјери Србинова је снага и побједа. И, онда, зар може и смије бити правога Србина православнога, да охладни према тој узвишеној и правој вјери, која нам је српско име очувала и просвијетлила?! Та нас вјера учи: да у животу будемо непорочни, да чинимо правду и да говоримо истину срцем својим. ЕиА'&А' 0/1, ' к 1К^Т'к Н1ТИНИМН, ПрТАД-О.ПТч Н1КЕ1НДГО ШБ^ТОД-О/Иг ИСТНН&К., НЕрДЗ" Д^ЛН^И ТрОНЦ ^б НОК.МН.АЕ.ИГА, ТЛ КО ННСћ шлмА есгк С овом вјером долазим међу вас, моји мили парохијани, с овом вјером ја вас поздрављам. С тога нека је сретан и благословен онај час> кад сам дошао међу вас! Амин Говорио 16. маја 1910. у Мостару поп Марко С. Поповип. Преглед црквено-школског и просвјетног ткивота. У нашој цркви. Извјештај о раду српско-православног епархијског Црквеног Суда у Тузли и то за вријеме седисваканције т. ј. од 24. априла 1909. г., до 2. маја 1910. г., поднешен Његовом Високонреосвештенству Митрополиту госп. Илариону Радонићу, дана 25. маја 1910. г. на првој сједници, у којој је предсједавао.