Источник

Бр. 14.

источеик

Стр. 223

Даље по замолби црквеног суда г. Митрополит Евгеније рукоположио је у чин ђакона и презвитера Гавру Гаврића свршеног рељевског богослова из Прибоја, који је но том намјештен као адмипистратор у Хргама. У погледу брачних диспензација црквени суд је по утврђеним принципима и економично одобравао, па су свештеници на писмену дозволу за сваки поједини случај, вјенчавали особе, којима су на пугу стојале отклоњиве брачне сметње. Све ове диспензације заведене су појединце у записнике сједничке. Црквени суд је ово дозвољавао апалогно оном овлаштењу, које је Његова Светост Патријарх по гласу догшса Високонр. г. Митрополита Евгенија од 4. априла 1909. г. бр. 155. у седисваканцији нодијелио црквеном суду сарајевском и бањалучко-бихаћком а по највише то је чињепо из разлога нужности јер у огромној већини диспензација ни поред најбоље воље не би било могуће од Патријарха добити благовремено ријешење због удаљености и скупоће писменог а нарочито брзојавног саобраћаја.

У 1909. г. црквени суд је имао 11 редовпих сједница и ниједну ванредпу а у 1910. г. до данас имао је 4 сједнице и то само редовне. На тим сједницама у 1909. г. ријешено је 1275 поднесака од којих 275 бројева спада у епископске агенде; у 1910. г. на четири досадашње сједнице ријешено је 488 бројева од којих су 102 броја епископске агенде. Примјећује се, да су ноднесци, које су сва парохијска или нротопрезвит. звања или више њих о једном те истом предмету н. пр. о испитима из катихизовања или о годишњим исказима и т. д. подносила, завођени су под једним бројем а тако исто и молбе или записници са странкама завођенн су нод истим бројем под којим је заведен спроводни акт дотичне власти. Детаљнији извјештај о раду своме у 1909. г. црквени суд објавио је у службеном листу Источнику од о. г. бр. 1. А сада слободан је да сходно § 195. т. 13. Уредбе В. В. најучтивије ноднесе сумарни и у важнијим предметима извјештај.

Инокентију Д. Витомировићу јеромонаху из Крушчице у Угарској, клирику призренеке Митрополије дозвољен ,је даљњи боравак у бра-гству ман. Озрена. Потврђени су: Константин Драмушићиз Јабланице н./Ј. парохом у Тузли; Стеван Станчић из Дворова парохом у истом мјесту и Јован Јевтић из Раковца парохом у Гор. Слатини. Постављени су: Михаило Јовановић из Кожуха администратором у Јабланици н./Ј.; Ђорђе Госпић тајник ц. с. из Тузле, администратором у Тутњевцу; Гавро Гаврић новорукоположени свештеник из Прибоја, администратором у Хргама; Петар Јовановић из Хрга, администратором у Кожухама; Стеван Поповић из Брчког, администратором у Међашима; Радован Јовановић из Међаша, администратором у Брчком; Јован Јокановић из Гор. Слатине, администратором у Возућој и јеромонах Јован Каљевић из ман. Тавне администратором у Раковцу. Надаље, Ристо Бабуновић и Јоцо Пајкановић свршени рељевски богослови привремено постављени су први за првог а други за другог канцелисту ц. суда.

Ш.