Источник

Стр. 280

И С Т 0 ч н и к

Вр. 18.

потрошено је 776604 круне 61 пот. Државне припомоћи ни једна школа није добила. 72°/ 0 °Д ове своте дале су црквене а 23' Ј / 0 нолитичке општине. Редовнп просјечни троглак једне срп. осн. школе износи: 2794 К 09 пот. На једног ђака троши се нросјечно 29 К 72 п. Све школе смјештене су у 371 зграду с 512 школских соба. Учитељских станова има свега: 313, од ових 260 у добром стању Школских вртова је врло мало, тек 42. У карловачкој архидијецези и у плашчанској епархији нема ни једног школског врта (Додуше овде су све школе комуналне). Школских књижница је било: 62 за учитеље и 51 за омладину. Учила слабо има. Наставно градиво свршило је 234 школе. По III Л. — Јан. У далматинској цркви. Салоубијство бококотарског владике. Српско-православни бококотарски владика Доситије Јови& починио је 29. септембра самоубијство. По телеграмима које чигамо у новинама узрок је овоме нечувеном д.јелу хрђаво и несавјеспо управљање епархијском имовином, у којој се показао ненакнадиви дефицит од 80.000 круна. Ми ову вијест доносимо по новинарској дужности с резервом, а вријеме и истрага ће показати право стање ствари и у колико ове новинарске вијести одговарају истини.

Књи?кевне оцјене и ирикази. Кратки библијски земљопис, саставио Јован ПетровиЛ — Загреб 1910. Одавна се осјећала потреба ова.ке књиге, која служи ученицима средњих школа за тачтто разумијевање догађаја из св. Писма. Књига ја прилично систематскн обрађена. Дијели се на два дијела: Палестину и Земље око Палестине. Поједини одсјеци израђени су прецизно и тачно. Једино је замјерити то, што није на крају додата карта Палестине и околних земаља, која би ученицима много олакшала и боље у памети утврдила научено градиво из Библије. Књига може послужити и иначе као ручна књига за штудирање св. Писма, за то је свакоме препоручујемо. Староет-украс иладости (живот у процесу) приповјетка К. Ћ. Пои-Манића. Ниш 1910 Једна дугачка прича без конца и краја, хрђавог штила, а још хрђавијег језика. Требала је да буде религиозно морална поука хришћанима, али то писац није постигао, јер се простим и песпретним наклапањима не освајају срца хригпћана. Сами почетак, гдје неки Радивоје у винограду сања сан, а чувар Јован долази и лијеже на његово мјесто, те и он сања чудан сан о непознатим људима, које сутра дан срета на улици, такав је, да и поред најбољег стрпљења и здравих живаца читаоц баца књигу у запећак. Тај »живот у процесу« свршава се с тим, да се чувар Јован рукује са Радивојем и »искрцава се у један заселак«. Но прије тога свештеник им говори дугачки говор у коме им између осталог вели: „Зашто је сада такав процес нашег живота, у коме се одређује суштиина и Циљ нашег живота, одговор добијамо у пошчињавању и саједињењу наше егоистичке љубави са Божественом, алтруистичком љубављу, у чему се и сасгоји тајансшвени карактер јавности« Увјерени смо: да ни »чувар Јован« ни Радивоје не разумију ових ријечи