Источник

,Г ±17 6, ГОД. ХХШ. СПРПЈЕВО, I. НОВЕМБРП 1910, БР, 20.

II' Т(И1ИМ ЗВАНИЧНИ ОРГАН ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА

Одговорни уредник: свештеник Др. ТОМО НОПОВИЋ,, професор-катихета вел. гимназије.

Жезваниг-^но. Бесједа коју је приликом освећења храма у Подгајевима, парохије Пожарничке, д-*т 3 октобра 1910. говорио Високопреосвештени госп. АЕ и Митрополит зворничко-тузлански Иларион Радонић. Бо Огца и и ОкАтаго Љубазни вијерни! Како је горко пророк Јеремија нарицао, кад непријатељи народа његова храм Јерусалимски разрушише! Јер храм је Јудејцу нада све био. Кад им је нестало храма, нестало је и слободе народне, нестало је и славе старе. Па слично је тако, браћо моја мила, и код нас Срба. И Србину је храм његов светања и Србину је он једно од највећих блага. Мучно нам је било, док нијесмо смјели имати храмов^ својих под турским господством; тешко нам је било кад са српске цркве милогласви звук звона одјекнути није смио; туга нам се око срца свијала кад се у храмовима нашим, који нам се још затекли, шапатом служба Божја служити морала. А данас — као бијели лабуд бијели се и поносно диже храм Божји свугдЈе, гдјегод је Србина. И од уста својих, од сиротвње своје, откинуће народ наш, да само себи цркву подигне. А друкчије и не може бити, јчр Србин потпуно схваћа, шта му је св. храм и нашто му је и чему му Је он, Невино чедо прима св. храм као мајка, омива га св. водом кршћења, да га начини храмом Духа Божјег (Г. Кор. VI. 19.). Незлобнво дијете зове већ храм Божји себи, да га напаја водом живом (Јов. IV. 14.), науком господњом. Благословом Божјим освештава храм