Источник

Стр. 302

И,С Т 0 Ч'Н И К

Бр. 20.

природњачкога и монистичко-спиритуалистичкога. Дуализам се одржа, и вије далеко вријеме, кад ће се с дуалистичким схватањем свијета морати мирити заступници природних наука, Теистичко дуалистичко схватање је тако промишљен и у детаље изведив ноетски систем, да му се не може ништа битно приговорити, ни недосљедност, ни логички скокови, уопће иишта стварно, што би га ма за час могло поколебати, а камо ли га компромитовати. Стога угодно каже Арнолд за дуализам, да уз логичну досљедност нема другога мјерила за ваљаност метафизичкога погледа; д,а се у том погледу не може с дуализмом такмити ни једно метафизичко стајалиште, јер да се с дуализмом слажу не само психологија и права теорија спознаје, него и у најаовије доба и природне вауке, особито пак биологија, заступана од неких најмодернијих истраживача. 1 ) Ето како се види, величанствена „књига природе" у најновијим својим егзегетичарима приказује нам се врло блиска другој величанственој књизи „Библијн". Материјалистичко и уопће монистичко тумачење „књиге природе 1 ' губи полагано своју подлогу, почиње капитулација, што се је могло и предвиђати. Даље нас упознаје Арнолд и с теоријом еволуције. Што се тиче еволуције, која учи развој до све виших и диферевциранијих и компликованијих типова, како су ту идеју ватукнули Лиел (Хуе11) Гете, а особито скромни претеча Дарвинов Фраицез Ламарк, не противи се душевној потреби каузалнога тумачења, како мисли Арнолд. Ова теорија води управо онамо, камо противници теизма нијесу ви сањали, и то: на сусрет теологији. Одатле не слиједи још за нас, да би због тога били принуђени признати еволуцију у том смислу, како је Арнолд изриче, јер до данас је мало пружено доказа за евидевтност еволуционизма такога, а још мање Дарвинова и Хаклова. Та, неиспитиви су путеви Господњи...! Ту су еволуциону идеју разрадили Дарвин па Хакел емпиријским срествима и узгојним покусима до науке о трансформацији врст^ и опћеној десцеиденцији, вели Арнолд. — Само треба ово додати: емпиријека срества и узгојаи покуси (додај с позитивним резултатима) осташе у границама строго једне и исте врсте. Те су трансмутације, боље би било рећи оплемењавањп индивидуа исте врсте, неправилно назвали трансформацијама промјанама облика, — да одатле без логичкога скока могу створити још неправилпије генералисање о трансмутацији и трансформацији врста (?!) и о опћенитој десценденцији, како је ову у задње доба тумачио Дарвин под утицајем материјализма. Дакле унесена — не зна се, да ли хотимична или нехотична — погрегана тврдња мора дати ') Сравни КШре: Еш1еШт§ ш (Не РћПозорМе. 1лерг%, 1898. р§, 145.