Источник

Стр. 322

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 21.

рењу оних првих станица или ћелијица. За то и каже пок професор Гаина, да се дарвинизам не може доиусшити с теистичкога гледишта. Еволуција, како је већина нриродњака узима и то слиједећи Дарвину, и ако нас води до теологије, ипак нас удаљује од теизма у ствари човјека. Еволуција учи развој од најнижега стања до све вишега. Вато Арнолд под утицајем ове теорије учи: „Да је човјек једини дошао до самосвијесги, говора и вјере, и да је једини ироживио душевну повЈест". Шта слиједи или шта кажу ти глаголи у пф: „ дошао до"... и ироживио? Зар не кажу, да је било времена., када је иредак тога човјека, доспјелога до самосвијести, говора и вјере и проживјелога душевну повјест, био без тога свега, дакле тај предак није имао нп самосвијести ни говора ни вјере те је морао проживјети душевну еволуцију, да дође до тих ствари или идеала. Ту се јгсно види дарвинистичко учење. Јели могућ таки развој? На то нам психологија може вајбоље одговорити. Узмимо случај с говором. Предак речееога човјека према горњој тврдњи није никако имао говора. Сад се пита, да ли психологија може пристати на то, да је тај предак могао доћи од стања, гдје није говора никако било, до ^оворнога стања. Мислим, да неможе никако. Ту би се могла само једна могућност уважити, и то: потомка тога претка морао је неко сасвим трећи научити говориги, као што човјек може научити по коју ријеч папагаја, креју и сл. Ко би тај био трећи? Том би евентуалношћу проблем говора био још заплетенији, ако узмемо још и то у обзир, да је „човјек једини дошао ДО ГОВОра". (Наставиће се). Извјеетије учителноје т. ј. поучно излонсење у кок1 се укратко излаже, како треба свештеник и ђанон да служење у сзетој цркви свршавају, и да се спремају за свештенодјејство, особито пак за бажанствену литургију, и какви се опасни и тешки случајеви у часу догађају, и како ваља у томе поступати. (Наставак.) Скрушеним срцем побожно размишљајући о овом што је у кратко спомевуто и о другим спасоносним Господњим страдањима, усрдно, а ако је могуће. и са сузама, нека свршује часовне молитве (часове). На изобразителпима иак. (ако и литургије не буде) нека усрдно благодари Спаситељу због таквих љутих страдања, која је драговољно за мас претрпио, да нас од мучења ђавољега ослободи: и ради проливене Његово пречисте крви, којом нас је од законскога проклетства искупио, и ради живот давајуће смрти Његове, којом је род људски, који је умро гријехом, оживио, и приљежно у смиреном срцу свом нека се моли, да поради свију ових Својих доброчинстава,