Источник

Бр. 21.

источеик

Стр. 321

оеуђен а рпоп на неумитну пропаст. Дарвннова му је теорија умјетно продужила живот. Сад кад лежи дарвинизам на умору пропада в материјализам. Али тиме није све свршено, та материјализам ће се ја прије ја послије појавити, макар у другој опреми, јер му ово није ни први ни посљедњи пад. Што се пак еволуције саме за се тиче, вели Арнолд, да уз њу пристају не само природњаци, него и — теолози. Тако наводи ријечи ученога исусовца Уесмана ("\\ г а88тапп), који је на познатој расправи о еволуционом проблему у Верлину прије неколике године рекао : „Био човјек монист или теист, науку о еволуцији може једнако прихватити . .. јер је та теорија гледом на схватање свијета уопће индиферентна". 1 ) Петавел Олиф (Ре(:ауе1-ОШК) 3 ) набраја велики број протестантских и римских богослова, који су присталице еволуционе теорије. „Данас не треба заборавити", вели Арнолд, „да с прихватом еволуције није још ништа одлучено ни гледе свезе човјека с осталим живим бићима, ни гледе особите разлике између њих. Да је човјек једини дошао*) до самосвијести, говора и вјере, и да је једини проживио*) душевну *) повјест, остаје уза сву еволуцију необорива чињеница". Арнолд признаје и животињама виших врста неку интелигенцију, и да је индивидуализовање (закон индивидуације), подлога људскога развоја, у самој природи основано. Ту види Арнолд доказ, „да с положајем човјека није никакав скок. Но не треба се дати завести поступним развојем, да игнорујемо утврђене квалитативне разлике. Ту говори Арнолд сходно тој тврдњи, да уз обични развој у подручју физичком може бити и необични развој у подручју псахичком. ,,Тај иријелаз кваншишашивних разлика у квалишатиивне, вели Арнолд, чини разумљиво: зашто ли се код човјека преноси тежиште све више на унутарњи живот — чијом се садржином, напосе пак идеалима, коначно сасвијем од животиње удаљује ". У овом прогресу види Арнолд „упориште за неумрлост душе уз метафизичпо схватање бића њезина", Ћаиомена. На ово разматрање имамо с теистичкога гледишта надовезати неколико ријечи. Што се тиче појаве, да су и многи теолози пристали уз еволуционизам, ма ти теолози били и врло учени као нпр. Уесман, тиме није још санкционисана та теорија, јер нам историја цркве учи, да су и први представници цркве — патријарси и источни и западни — падали у заблуде. Али, споменути теолози су пристали уз ту теорију увјетно све дотле, док није Дарвин подвргао и човјека томе развоју и забацио своје прво мишљење о ствоЈ ) 1)ег Катр! ппД <3ав Еп^шскктЈЈвргоМет т ВегНп. Егћ. 1/В. 1907. р§. 15. зд. 2 ) 1,е р1ап (Је Бјеп сЗапз 1' еуо1и1асш. Ј^аизаппе, 1902. рј;. 40. вд. *) Мој кураив.