Источник

Стр. 324

ИСТОЧНИК

Бр. 21.

Свештеник треба да има ове ствари пред служењем и за вријеме служења: Антиминс. Ако овај буде поцјепан, рупичав, или поцрнио, да се писмена на њему не познају, тако исто ако је он исписан на артији, никако се на њему не смије служлти: ко се усуди да на таквом служи, као уничитељ божанствених тајана смртно гријеши и потпада под епископску казну, т. ј. забрану, или одлучење. На пријестолу треба да буде срачица и индитија: с њима се пријесто покрива до земље, поврх тога литон од танког и густог платна, или од свиле, по ком се простире антиминс, мјером такав као и антиминс. А ови: срачица и индитија, и литон, треба да буду чисти, читави, а не подерани, и кад извештају (остаре) ваља их промјенути, пошто се предходно прописаним чином освете. Како у цркви тако и у олтару, и на светој трпези, треба да буде све чието, цијело, пристојно, опајано, и у реду да се немаром не унижују божанствене тајне; на то ваља врло пазити. Ако црква, или освећени пријесто случајно приликом каквога немира људском крвљу, или ударцем оружја, руке или чега другога, или тјелесном каквом нечистоћом на поду оскрвњена буде, свештеник нека се никако не усуди да служи док се по обичају (са архијерејским благословом) не очисти: ако пренебрегне ово, смртно је сагријешио, и подлежи архијерејској казни. Ако се тако што при заночетој већ литургији догоди, прије великог входа, нека свештеник престане литургисати, и употријебивши хљеб и вино као благословено, али не као тијело и крв Христову, јер још нијесу освећени, нека свуче са себе свештене одежде, и изиђе не свршивши службе. А ако се послије великога входа ово догоди, нека не прекида, већ нека сврши започету Божју службу. А по том да се не усуди да опет служи све дотле, док се благословом епископским обичним за ово молитвама не очисти, и освети мјесто оно. Ако црква навалом незнабошком, или насиљем јеретичким или одступничким буде оскврљена, или ако јавни јеретик у њој сахрањен буде, нека се севштеник не усуди да литургише, док личним епископским благословом црква не ,буде очишћева и по обичају освећена: ко се усуди без благослова служити, смртно је сагријешио те подлежи епископској казни. (Наставиће ев). ГЈреглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У нашој цркви. Освећење цркве у Загори Дана 12. септембра 1910- год. освећена је црква у селу Загори (котар Требиње), парохији месарској, која је подигнута на рушевинама старе цркве. Чин освећења извршио је АЕ и Митрополит захумскохерцеговачки г. Петар уз асистенцију свештеника: .Јевте Одавића, пароха лушког, Саве Поробића, пароха пољичког и Владимира Поповића, администратора парохије месарске. Освећење је отпочело око 8 с изјутра са трикратним обношењем свети моштију око цркве, које су након овога положене у ступац под часну трапезу и заливене воскомастиком. Када су иза овога према пропису и остале обредве церемоније (прање часне трапезе, полијевање ружичном водом, премазивање св миром. облачење у одежде и т. д.) обављене, отпочела је св. литургија, на којбј