Како се хранимо

да би се замениле калорије шећера. Чим се задовољи сна основна потреба у разним хемијским састојцима, најрационалније је задовољити остатак потребних калорија пре тежно шећером, т. ј. глуцидима уопште. Такои јесте у оброку који човек слободно нагоном себи саставља.

Колика је дневна потреба калорија одраслог човека»

Зависи у првоме реду од физичкога рада ксји произ“ водимо, и од других околности, као што је температура на којој живимо. Зато треба поћи од потребе калорија при потпуноме одмору, у лежећем ставу, дванаест сати после последњег оброка, на удобној температури, т. |. на којој нам није ни топло ни хладно. Та температура је наша термична неутралност. У купатилу (у води) та је температура 35— 96". У мирноме ваздуху, у полулетњем оделу, термична неутрал“ ност је на 22—243'.

У тим приликама енергија коју организам троши одговара пстребама живота, изван вољнога мишићнога рада 1. борбе прстив хладноће. Тај промет назива се основним прометом енергије („базални метаболизам“). Код одраслог човека средње тежине (65 кгр.) тај промет износи скругло једну калорију на килограм тела и на сат. То је свега дневно 1560 калорија. У млађих особа, у деце, потрошња је већа, на јединицу телесне тежине.

У нормалним приликама људскога живота потрошња је већа, јер сваки покрет захтева вишак потрошње, Мишићни рад који човек производи врло је различан, према позиву " начину живота разних људи. Па и спољашња температура утиче, премда човек различним одевањем махом ублажује тај утицај на прсмет енергије.

Оброци оних трију група људи, разврстаних према величини мишићнога рада (таблица на страни 40) имају ову дневну калоријску вредност:

1. (слаб рад) — — — — 2601 калорија Џ. (тежак рад) =— — -— 4160" калорја 1. (изузетно напоран рад) 5298 калсрија

Кад се има на уму (стр. 41) да је организму довољно око 65 грама беланчевина дневно, а то износи ско 960 калорија, тада је јасно да беланчевине могу имати слаб удео у снабдевању срганигма енергијом, кад се не узимају у већим количинама него што је потребно. Али са повећањем по“ требе калорија, у сбичним приликама исхране иде и повеБање беланчевина, као што се види у таблици на стр. 40.

У следећој таблици налази се састав неколиких најважнијих састојака наше хране. Да би се добила њихова ка-