Календар Просвета. [За год.] 1928
27
уговора о вечитоме пријатељству и узајамноме обезбеђивању, а остали споразуми, познати под именом Београдски, Брионијски, Санта Маргаритски, Нетунски и т. д., требало је да послуже као основа за његово учвршћивање. »Наши споразуми казао је председник италијанске владе Мусолини, затварају једно немирно историјско раздобље, а отварају ново за будућност.« А председнику наше владе излетела је из уста ова реч у Риму 1924 »да је овај уговор о миру и пријатељству историјски акт који ће учврстити стални мир и пријатељство између Италије и Југославије и послужити развитку њихових трговачких односа, културног зближења.« Мало је људи било у нашој држави који су са стрепњом гледали на овај рад; већина је веровала. да је италијанска мора, и ако плаћена скупо, скинута са наших груди овим уговорима и споразумима. Преварена је била и влада. која је оваке споразуме закључивала, и преварио се читав наш народ. Италија је иза леђа наших спремала удар нашој држави.
У новембру 1926 (27. ХЛ. 1926) закључила је Италија с Арбанасима један уговор, који је у ставари наперен противу наше државе и противу Балканских држава у опште. Арбанија, која је дотле била самостална држава, овим уговором (Т. зв. Тиранским Пактом) постала је у неку руку колонија Италије, јер је пристала да се Италија може у свако доба политички, привредно, војнички умешати у њене ствари. Тим је и на читавоме Балкану загрожен правни и законски поредак. Оставка југословенскога Мминистра Иностраних Дела, који је безазлено веровао италијанској влади, није могла да поправи ништа. Тирански Пакт је остао у снази, а ни Друштво Народа ни друге Силе нису предузимале штогод озбиљно да га као опасност по мир на Балкану, бар измене.
Италијанска влада је ишла даље. Она је овај акт непријатељства према нашој држиви, допунила уговорима о великом пријатељству са Маџарима, са Румунима, и нарочитим обвезама Аустрије, како би нашу државу осамила, ослабила. У марту 1927 она је пружила још нешто озбиљније; оптужила је нашу државу да спрема рат противу Арбаније и Италије. То је учинила Италија и ако се зна да је једина она европска држава која се војнички спрема на нашој граници. У прошлој години Италија је, на пример удвојила број пешачких дивизија, и у четверостручила артиљерију, а на ваздухопловство троши готово четвртину свих војничких расхода, Ни на једној граници није подигнуто с италианске стране толико утврђења, путева, заклона, одбране, као на нашој.
Поврх свега тога, римски политичари су даље отишли, крајем месеца маја италофилска влада у Арбанији изазвала је један сукоб са нашом државом, који се свршио прекидом дипломатских односа између Арбаније и Југославије. Заузимањем Француске, Енглеске и Немачке овај арбанско југословенски сукоб је изравнат. Ако је овај изравнат спрема се нашој држави други у Грчкој, где нашу државу непријатељска