Календар Просвета. [За год.] 1928

трановић и доцнији владика сарајевски Сава Косановић. Они су често заустављали браћу Вукана и Илију да по више дана остану у Сарајеву, звали их на села и по целе ноћи су певали уз гусле. Спахија њихов, Суна еф. Соколовић, често им је пута приговарао што су често код Петрановића и Косановића, јер му као њиховом аги други Турци пребацују, што се његови кмети друже с људима, који одржавају везе са Србијом и Русијом. Петрановић је забележио од Илије множину народних песама у својој збирци па и ону најдужу о боју косовском: »Пропаст Царства Српског«. По уводу те песме закључивао је приказивач Петрановаћеве збирке, Ватрослав Јагић, да се морао казивач песме Илија дружити са интелигенцијом, познавати историју, јер то је унео у увод те песме о Косову. -

Иза Окупације Петрановић је побегао у Србију. Вукан и Илија и даље су се упознавали са људима од књиге. Тако се

Породица Николе Дивљана.

Илија_ упознао са књижевником Иваном Васиним Поповићем, који је био уредник »Сарајевског Листа«. По смрти Илијиној посветио му је цео чланак у »Нади« 1895. год. под насловом: »Незнан апостол«. Интересантно је њихово познанство. Молио

је Поповића да му отштампа тропар Св. Николи, да то подели кршњацима.

Познавали су се са Иваном Поповићем и син Илијин Милан и Вуканов унук Никола. Нарочито је свраћао пажњу унук Вуканов Никола. Код њега се огледа урођена бистрина, здраво схватање и начитаност. Сарађивао је пре рата у »Српској Ријечи«. Чак је и један уводник изашао под његовим потписом, па се за њега заинтересовао — тако се тада говорило — и један Масарик. За рата га је Аустрија интернирала у Арад. По Ослобођењу захуктао се у Босни аграрни покрет због