Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

115

— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с '" мојим момком. Не могу ја то тако оставити.

Отац Калистрат викну да се спреме стражари. с ' коњима и с оружјем.

Драгошу у тај мах изведоше његова коња. Он ) сместа притврди и прегледа на себи оружје, запо' веди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња · и пође неком пречицом преко планине, наредивши да "и стражари истим путем иду чим буду готови.

Два сата касније, Драгош: се находио вел пред / кућом властеличића Миливоја. Већ је сунце опло пало | к западу. Драгош смести свога и момкова коња у заклону. Наскоро по том стигоше манастирски стражари. Он им прегледа оружје. За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.

Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача. оздо од камена а горе чардак. Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев. Миливоје сам као да је спавао горе на " чардаку. Авлија је била пуста, као да у кући никога нема. Мало даље био је амбар. Драгош нареди да се _ отвори. Унутра стајаху још неизручене три велике

вреће брашна. Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно. Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте. Лрагош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се · с њега скине седло и да се намести самар, који је _ уза зид стајао, па да се потоваре две вреће. За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња. Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један · стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир. Кад је све то свршио, пође уза · стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем. Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.