Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

16

— Јао мени несрећници, закука жена! |

— То ти је. Сад ће му бити што му буде судио игуман. Манастирска је ствар; игуман суди. Ми га. зодимо у манастирску тамницу.

Мало по том кренуше се сви пут манастира.

Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи. Он је први чуо лупање та вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.

Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали. |

— Ето, синко, како ваља радити и управљати. Али у нас се тако радило само за цара Стефана. После његове смрти — никад више. Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.

Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином. 5

Драгош |је уживао што му је било могућно да! учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, и још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто. Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио. Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође. догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе. Миливоје је био нападач и насилник. Многе је он обранио; многога је убио. Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати. (6 тога га се свак клонио и мрзио га. Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он сживео. па и |

+ = ; у АЕ хе - = ен Ре ен БИ НЕ ни У Баз