Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

= 2) 5

О)

Ко

_ Старац припали свој воштани свитац п крен к својој спаваћој соби. Драгош га пољуби у руку и је и он на одмор.

У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас. Прво је велика вера у Бога пи у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива. Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни. Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не- може оставити ни: напустити. Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју. Стога сеу тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично: онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину. Велики и искуснији мислиоци били су п онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврллости као вољу Божју.

Пред манастиром Светога Николе: у Белој Цркви спремаше се сабор. Било је пролеће о: Св. Ђурђу.

Панађурско место било је већ заузето лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се: сабор отпочне.

У манастиру су звонила звона на: јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, јелна поред друге. На једној се у пла-

ену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала. Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова. -