Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

122

простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу. Био је то: човек космат, средњих година, прилично пун.

Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио. Месо с прстију било је остало на секирици. На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв. Пристав проговори:

— Божји Суд, је обелоданио твоју" кривицу. Признај што си одрицао, јер је сад осведочено. Ти си опљачкао Марка трговца.

— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну. Допусти да завијем ране. 3

Човек ранар приђе и прихвати његову руку.

Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.

— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав. Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао. А ти се одмах машај и вади га.

Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ МИ у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.

Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти се на ново. Рука је била поцрвенела,

али отврдлој мршавој кожи кључала вода није на-_

нела никакве штете. Очевидно је остао- неповређен.

Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:

— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан. Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш. Иди кући.

Јанко не дочека да му се та каже двапут, него: