Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

15 - - и

На једанпут се сподби нека гужва из: трга. Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави. =

— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.

Овај који је бежао био је трговац из: Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.

Његов тужилац био је некакав каматник. из Прокупља, који је само новцем радио. Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао- му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.

— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.

У тај мах рупи међу њих Драгош.

— Ја говорим у име игумана, старешине овоме месту. Пуштај човека, каматниче. Овде, на манастирском панађуру Светога Николе нема места удави.“)

Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.

— Али ја нигде не могу да га ухватим. Он свуда бежи и склања се. Како ћу да дођем до мојих новаца > викаше каматник у очајању.

— То ја не знам, одговори Драгош, го је твоја ствар. Само ти кажем, и то упамти, да се: на панађуру Светог Николе никаква: удава не сме вршити ни на томе. Јеси ли разумео 2

Каматник виде шта је; и спремаше се ла се уклони. |

— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у

#) Тако се у Србији средњега века звало хватање п затварање:

за дуг.