Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

150)

"мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време.

прекраћујем размишљањем и читањем. Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати > | — По трећи пут сам, овом приликом читао „„Живот цара Александра Македонца. — Зашто ти се тај живот толико свиђаг упита царица.

— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар. Александар | Македонац. Па кад буде Божја воља да ја седнем на. султански престо, зар не бих могао ја чинити што је -

чинио Александар Македонац 2

— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја во- | ља, и ако силу никада не раставиш од благости и

милосрђа.

— Мајко царице, ти си ме увек учила благости |

и милосрђу ; од тих се врлина ја никада нећу одвојити,

буди у Бар на" У осталом зар мој отац није према теби Е

увек вршио благост и милосрђе 2

— Јесте, и хвала му за то најискренија. Али није Г

то доста према мени самој. Ја се лично немам на што

жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта ·

жалити на велике султане Турског Царства.

— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.

— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити. Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике. Зашто је ослепио моја два рођена-брата, Стефана и Гргура» Зар то није верска и политичка страстг Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију поплавили» Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.

= Мајко царице, то је политика. Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријате-

(ср

Гиз]

Мо +

(>