Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

11

~

има Турске. Све што су Срби препатили није ради. де.

— Нека буде, али то је било пређе, а сад није. геле повратка са Златице 1442., после боја на Варни (НА. после боја на Косову 1448., деспот је коначно оменио своје мисли. Пре тих догађаја он је имао злања у западне хришћане, али га је после њих са тм изгубио. Он добро зна сад, да му ваља с туртм султаном у слози и у покорности живети.

— То би било добро, рече Мехмед.

— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, = заборави благост према вери хришћанској онда кад, гптан будеш. Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити ттању да искорените хришћанство. Немојте веровати стај страсни сан ваших хоџа и дервиша. МИ хришћана је вера од Бога. Штедите је, трпите је. У венцу гштанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не засравиш овај мој савет. Срце ми се цепа кад само посслим колико је „рода хришћанскога изгинуло од грске сабље, колико је цркава пропало од турске ттрпљивости. Али нећу више о томе да говорим, "те не срдим. М ти си какви су и твоји стари.

друкчије бити не може.

— Царице мајко, опрости! Ја нисам и не мислим пти као што су ми били стари. Нека ми Бог Богова имогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари. Обуди уверена — никад нећу заборавити да си ми за _ти највише поуке пружила. Не заборављам, нећу сроравити твоје савете, твоје материнске поуке. Ним ли им увек као добар син следовао >

— Хвала, синко Мехмеде. Где сте били у лову мследњу десетину дана»

— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у ирлини Цариграда.

— Јеси ли био задовољан с ловом>

— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим. пи ме је много интересовала она земља. Први пут