Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

12

Море, које сам сад први пут видео.

— Зашто Мехмеде, синко>

— Што ми онде све говори о Цариграду.

— Па Цариград није ваш; он је цара хрвшљава скога.

— Мајко царице, и ово је било цара х банске га, па је сад наше.

— У тебе су само освајачке мисли.

— Да, освајачке, што се тиче државне власти“ Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмаше на. Тек под крилом такве државне власти може ба вера слободна.

— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужу но главом машући. |

— Ја имам разлога што говорим, продужи Меје мед с размишљањем. Што су хришћани несложни слаби, за војевање неумешни, у религиозном фан тизму занесени > Из тога је јасно да они не могу имаш државе. О како ми је било кад ми се с једног бререс показао предео цариградски ! ;

— Зар се ви не одричете никад од помисли Н Цариград» |

— Не, никад, никад — говораше Мехмед.

За тим уста и са синовљим поштовањем поздрну ви царицу, која оста очевидно сневесељена после обо походе младога султанског орлића.

— Да, да, то је свршено, шапташе царица Маје! преда се, понављајући своје уобичајене молитве. ТЕ је свршено. Ко зна колико нас још времена одваља од те жалости > Турци ће ући у Цариград; судбина | и казна Божија за наше грехе, да они упрљају векји вима чуване хришћанске светиње, да освоје и уништи и последњи остатак Цариградског Царства. О Бож преблаги творче, сахрани нас и помилуј! Сахрани.

| | | сам сад био онде. И много ме је интересовало Драјв ш | | |

Пени Србију! Кад ПАРИОРЕЛ паде. НИ пој добјј