Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

18

сахрани и помилуј! Опрости нам грехе, Боже, пије -ти се чаша страдања нашег испунила 2!

Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне _ тужне мисли растера. а |

Султан Мурат је такође походио каткад своју султану, царицу Мару, и ако, веома ретко. за неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.

Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, 06јавише јог дворкиње да султан долази. Једва је имала

"времена да се спреми како је турски обичај. Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда. И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи. 5

Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе. Ебему је тада било око педесет година. Човек је био пначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима. Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина. У пићу је такође био сама лоброта. |

Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено. Царица Мара је стајала спрам! њега, готова да га подвори по жељи његовој. Дворкиња послужи шерберт у златним кондирима. - — Не, не могу, говораше султан. Тешке су ме мисли обхрвале.

— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.

— Ничим, драга султанко. Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.