Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

136

— Није без невоље, одговори отац Калистра

"Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека о; товори отац Калистрат, и нареди момку да му сед

штогод за јело, докле он доспе да види какав би м посао могао наћи у манастиру.

— Ево видите, оче Калистрате, случај сличан оним о коме сам ја говорио.

— Овде је очевидно. Ја верујем овом човеку шт сад говори. Могло“ се проћи с другом мањом казноћ па да човек не проводи век слеп и сакат за тако ма лену ствар. Збиља, шта ми још рече о зојсди деспо товој што је пошла ж Гурцима >

— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и са. сетити се тога. Лепота је било кад се скоро две хиљад оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цари града. Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад по мислим да су они отишли на Цариград, против право славних хришћана. Јер, за Бога, има ли томе лека>

— Такав је уговор. Султан по уговору тражи, ! ми му морамо послати. Ми не знамо ни куда они иду

Ти кажеш иду на Цариград. Не. Они иду султану п

његовом захтеву. Аи куда ће их он одредити, не зна се — То је све једно. Султан сад напада Цариград

Тамо он шаље све војне силе које су му под руком

Јао, тешко нама, ако и Цариград падне. Па још да: помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.

— Шта ћеш, тако је воља Божја. Велики су греси за које нас Бог тако страшно кажњава.

— Па зар то деспот никако није могао да избегне.

— Шта ће сиромах деспот» Кад се уговори праве не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вр шити. Друге нема. ан јиа

— Па могао је дати новце.

— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је

Срба у тој војсци.

— Само што иду под нашом заставом.

===4