Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

А 02 1

— То и јест оно што се хтело. Али сиромах детпот није заборавио ни хришћане у Цариграду.

=– Хаког - >

— Сн је њима помогао новцима. Требало је и "амо спремати се за турски напади оправљати град. Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.

— То је лепо. |

— Ето видите, ви то и не знате. А то је деспот адио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама "записано. То по вери и осећању, и оно по уговорној пужности. |

— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она. већ држи турски двор у Србији и спрема се да свешано дочека свога пасторка у Србији.

— То је баш грехота опадати ту живу светитељ- · жу, тога анђела доброте на земљи. Грехота ! рече отац. УКалистрат с горким уздахом. Она је крива што туроским новцем чини добро Србима и хришћанима.

| — Ја се с једним умало не побих у Нишу. Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне цатрице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача. — Није требало, нека виче. Доћи ће време да ће усе кајати. Шта се хоће од царицег Шта се хоће од "њезина оца Као да би им боље било да пођу да им = заповедају маџарски фратри. Боже мој, Боже мој, > буди нам милостив!

| У тај мах отворише се вратнице и у порту уја= хашш> два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Дра1 гошев, и Којадин Гвозденовић.

— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Кали-

) страт весело, љубећи се у образе с Јанком, добро ми "дошао. Не знам од када те нисам видео.

| " Јанко седе и питаше оца Калистрата за ового-' дишњу летину и за друге домаћинске стварт. Драгош. | и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, | где се књиге пишу и везују.