Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

138

— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу. Кад ћемо да га женимо 2 Време је, а момак је као челик. Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.

— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.

= Без шале. Е

— Без шале. Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао. Није он теби ништа говорио > Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.

— Ваљада га је стид. Није ми ништа помињао. "Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарас с Миљом Гвозденовићевом. М гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго. Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.

· — Добро мисле и једно и друго. Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ. Ја не знам како су се то њих двоје договорили.

— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна 2

— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започ'немо, па сам се с тога к теби и заканио. Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет. Помози нам, да ти останемо за навек захвални. Драгош ме, по разговору с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.

— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче. Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.

— Тако је, кад би ти био Гвозденовић. Али стари писац не знам шта мисли. Није опет код куће. Некуд је отпутовао, а нико не зна куд. Али, кажу, вратиће "се скоро. Ти њега знаш. Он мисли само на високо. Он