Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

139:

сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он он. Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је. Нек ми опрости. Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се али ја тако мислим о њему.

= Што се тиче Гвозденовића, 0 њему тако исто мислим и ја. Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му · толике послове поверава. Он ће нас први издати, вере ми! Али у овој ствари твојој, са Гвозденовипем се · мора говорити. Ако би госпођа Круна била вољна, · ја ти кажем, више од пола посла је готово. Миси ни· кад говорио о томе с Гвозденовићем > |

— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теси као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.

— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем > Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.

— Не може се боље ни замислити но што ве-. лиш. Ја сам управо и дошао да те за то замолим.

— Лепо, а шта мислиш о прћији 2

— Што он да, оно ће бити доста. Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденови«. Што он да, даће кћери, да би 0] било угодније, и њима двома да су У добру. О томе не може бити речи. Да јој ништа не да, не“ може од других људи; срамота би га било.

— Имаш право, за то је лако. Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко-пе би било такога пара људи!

И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека јеблагословено !“' Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући мо-. литву. |