Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

140

— Хвала, оче Калистрате! Благо мени и мојим

“што имамо тако врсна пријатеља! А шта ти се чин

о Гвозденовићу > Мислиш ли, молим те, да ће он дат

· Миљу»

— Да његов син проси твоју Стаменију, а чин: ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно д се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни при

мио да му о том што говорим. Он би рад да се как

год ороди с деспотом или с другом којом највиђени ји и најбогатијом породицом. Али за кћер мислим д није тако поносит, и мислим да ће пристати. По сво прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан склонићемо га накрај крајева. Треба мало времена И оставите ви то све мени. И мени би лично мило бил

„да баш ја тако оженим Драгоша. Чим му боље мог)

захеалити за његову службу и толику усрдну дворб) манастиру и мени

Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Ка: листрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.

— Нека нам је Бог у помоћи, синко !

Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и

отац Калистрат позва свога госта у трпезарију.

ХМ.

Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29. маја 1453. У оно време гласови о догабајима нису се разносили тако брзо као данас. Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски во | ници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији. Раније да је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.