Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

150

га то није нимало. То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља. Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.

— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже. Девојка треба и сама да пристане њена мајка. Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити. Кад се сврше ови послови, можемо их питати.

— Ти чини шта знаш, ја зато не знам. Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу. Ти гледај шта ћеш.

Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима. Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао. Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила. Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљазих користи овога света. Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика. Паде му на памет како се тек Гурака и вере њихове ужасава Миља. његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за на– кит свога харема заиште. Гвозденовић се силно поколебао. Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему. Мало је требало па да плане и дунеу планину, те да се он сам стави на чело. онима многооројним који су киптели на све стране и који су били против Турака. Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере. Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме