Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

149

Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом. Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу гзмеђу Мораве и Дрине све до пећских граница. То је баш доста. Што ће деспоту војскаг На њу трошити не мора! За господски живот доста му је што му султан оставља.

— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву> Оставио је само деспота Лазара, али он не може вишта свршити. У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања. Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.

— Све је то ситница. Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране. Деспот Бурађ није ништа особито измислио што је утекао у Угарску. Доћи ће већ и он. Како си ти, Гвозденовићу 2 Чекаш ли пашалук у Крушевцу 2 Сад смо близу и тога дара.

— Јеси ли на речи Ја сам готов. |

— Да замоташ чалму.

— јесле

— Алли није само то, драги Гвозденовићу! Има још један дар, на који ја много полажем, ма да тио њему никад нисам говорио.

— Какав је то дар» упита Гвозденовић малко узнемирен. — Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, ла се ородимо.

== Ородимо > Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић. | |

— У тебе има ћерка. Зар ја теби не бих могао постати зет> Ја сам је једном приликом видео. Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој "харем.

Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом. Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу. Обрадовало