Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

ХМ.

Наш познаник Ибрахим- беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца заједно с Повим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље

између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву. Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.

Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио. Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао преда њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем. Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја дочека. Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, сњим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић. 6

Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу.

— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава. Султан хоће да свршава. Не говори свакоме, али за себе знај. Јеси ли при речи> Јо: мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.

— Дакле, ово је крајг Какав си налог добио за Смедерево» Можеш ли ми казатир

— Моегу, зашто нег Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на