Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

152

рађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу). Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша. Спрам те војске деспот је нареди да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића. Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву. Другу је' војску султан спремао у Скопљу. ББој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Приз-

_рена и Јадранског Мора. Супрот те војске деспот је

скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара. Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.

Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда. Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију. Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се. Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота н да је, по Божјој вољи, настало време да се гтосподство промени и да Турци завладају. Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене. Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уве-

_рењима и склоностима. Добри, побожни и поштени

људи ишли су као отровани и сматрали ову неминозну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити. Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес п довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју користи, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било. То ништа није сметало да се. с великом вољом и с пот-