Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

пуном послушношћу изврше све деспотове заповести. Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце. М све су заповести извршене за врло кратко време. |

У Горњој Топлици |возденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду А. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић властелин из Беле Шркве, човек оштар и поуздан упрагник. Одреде та војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош. Којадину Гвозденовићу остаде такође под згповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерза да у пмоћ прискочи. Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се телоко молио да га пусте наред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода. Син 'е стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици, ОдреБени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.

Јоти је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести. Тога ради пође сам Гв0о3деновић у њен дворац поред манастира.

Између свију дворкиња царици се у последње време највише свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему. Ништа јој није требало двапут казати, па да упамти и научи. Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и