Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

154

удати. Стаменија јој је смерно одговарала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла. погодити и каква је. У последње време парица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву. Када су јој јавили великог властелина. Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.

— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове. Имам заповест од деспота да те известим. и тога ради сам дошао. ·

— Шта поручује мој отац»

— ПОЈ да је рат на прагу, Турци тек што нису ударили. Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и "Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело

дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве (и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву колико да има од чега живети. Као што већ. превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи. Нама је наредио да напад одоијемо и да народ склонимо у збегове. Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.

— Имам и ја писма из Цариграда, која ми то исто јављају, одговори царица Мара. Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама. Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.

— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па пемо је дизати и из твојих земаља.

— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба. Ја бих рада отићи к мајце где она буде, у ! Руднику или тамо гдегод. Све што. бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут коње ни људе. Ја ћу својим људима сама наредити што треба. Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ђу сама издати на-