Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

5 159

напад султанов. Чим би турска војска ударила, фахилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове = на зборна места, ла турској војсци отпор дају. На султана се викало као на на јвећег вероломника што је нападао земљу без икаква узрока и повода тако брзо после обновљених и потврђених уговора. Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, п очевидно је било да ће отпор бити такав исти по да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију. Ибрахим-беј види ла просто дангуби, и кад је настао · месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако " војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна. (С истим _ улаком пошље другога Твозденовићу у Плочник, да · се потруди преда њ у Ниш, да се састану п разговоре.

Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен..

— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметни ји као што сте га сви хвалили, а сад видим да није. Што се противи; Што да се брани, кад се одбранити не може >

_ Деспот тако мисли. Он “је увређен. Пре три године једно, а сада са свим друго.

— Тако је воља царева.

— Воља царева. Али је и оно цар својом драгом Вољом обећао. Ти знаш. Онда смо се и нас два познали. Мени су та обећања изручена, и ја сам их долео у Смејерево. А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.

— Оставити то на страну. Онда је цар хтео онако, а сад хоће овамо. Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.

— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима» упита Гвозденовић. очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним. |

— Па да нам помогнеш заузети Топлицу. Да при-