Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

~

158

према Косову; други пак с |возденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу п примити бој с Турцима чим ударе.

Најтеже је било онима који остају. Празне куће, жељна ПР Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту. На њих се мисли, ако је бсље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују» На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно. Па онда она највећа неизвесност: да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће» Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама. МИ ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог.

ХМЕ.

Ва „то 6962 (1454) н ан. 4. прими цар ЛЕохаед Б-БЕГЋ опетЕ Топлицој, И паКНи Сова н раснпа Остокдвицој, Но паКНН до

Следерева но ЗЕКГЋ омолвскии. Српски летописи.

Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару. Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву. Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник. У Смедереву је остао само деспот Лазар, п то више као команданат војске него као деспот. Град је био пун војске, пи у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду. Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано. Ибрахимбеј је живео у вароши, и оданде је гледао п слушао шта се ради по селима. Он је видео да се По очекује