Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

161

вицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве. На Смедереву наиђе на веома чврст отпор. Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство. " Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве. Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије. И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с "оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.

Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели. Г возденовић ; је из свога двора мотрио на турске операције. Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском. По Светом Илији старога Гвозденовића неста. Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.

Али пред крај јула узнемирење обузе и Гоплицу. Свану и'Топлици једна зора тамна и облачна. Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке. Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне наглале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци! Турци!“ све вебма јуриле к двору властелина Гвозденовића. Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили. Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима. Народа по селима било .је још не мало. забављена о својим сеоским пословима.

„Турци! Турци!“ орапше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале! Ето "их! Камо нам господар2 Камо браничг Где нам је

Калуђер и хајдук 11