Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

168

де послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било изда све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.

Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића. У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин. Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло. Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:

— Јеси ли ти то знала, мајко

= Нисам, душо! одговори Круна истинито.

Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле. Они врисну, обнезнгни се и падеу наручја својој мајци. -

ХУН.

Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати. Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, п Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси. На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена. Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, п никоме нису дале ни мрднути. Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није. Док су онн били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама. Народ се навикао у збеговима. И нове хране се нешто збавило. ЈБуди су до- | давали што је требало онима који су се били поза-

. 1 ' за: а иваца 5 ЈЕСЕН