Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

164

· турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чал· му. На њему беше скупоцено и господско турско оде_ ло као на паши. О рамену му вишаше крива турска

· сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији

посао далекога Дамаска. Видело се да се потурчио,

· а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и _ да му је онда велики везир поклонио сабљу и господ· ство над целим новим вилајетом у Србији.

Кад га у Плочнику пред његовим двором видеше

_ и познаше људи, скаменише се од чуда.

Сваки махаше главом. Гдеко шкрипаше зубима, али Буташе свак. Страховиту тајну запрепашћења,

| страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пли· вала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је " скривао што је могао дубље.

Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење. Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити. Сукоб. на граници са стране Лаба,

"у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној

заповести једнога турског команданта, ма да су опште

_ заповести издане биле 'да се Пт штеди у свима нападима.

Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска. Напред су јахали Гвоздено-

" вић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су ·_ њима на личну службу предани били. Ватра је врца-

ла из копита хатовима њиховим. Момци су стајалн стремни при камену, који је пред вратима стајао за

узјахивање и сјахивање.

Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју

· авлију. Ув пут је чуо од људи шта је било на Само-

|

кову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице попаљена ипоплењена. Одмах је одан-