Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

1740

пред собом угарску војску у потпуном бојном реду. Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни. Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд. Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Феризбеговића, сав турски стан и многе друге Турке. Једва «< мраком неки измакну колико да султану глас однесу. (ибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора. Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.

· Скобаљићева победа. над Турцима од 24. септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24. септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање. Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочаика и Бале Цркве. Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак. У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити. Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора 'измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу. Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао. Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их (је обрадовао:; само што је срце било непрестано испуњено зебњом. Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брво не прође. И заиста, не прође до три