Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

11:

"цетири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали уУСкобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и устрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а. твојску им растурили н побили. Страшан је то био тглас. Драгоша донесоше свега израњена у село кући | Плетикосићевој. Од угарске војске већ нигде ни трага. ГИ деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике. „Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег - засипаше мало по мало путове и планине и одлагаше у сваки политички и војнички посао за на пролеће. _ Једна зима се још могла на миру и без Турака про"вести у питомој Топлици.

Од како се на крају јула Гвозденовић био вра"тио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само _ једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин ' од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се до' маћину. Иначе његова нога не прекорачи више прага "тога двора. Којадин, чим се придигао, ишао је к њему _ у манастир по пређашњем и настављао је своје старе · везе с оцем Калистратом. Кад с првим зимским ма| глама, кишама и суснежицама наста изненада и опет "хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина "као пламичак који ће се ускоро опет угасити. Онда и отац Калистрат поче опет у двор: долазити да обиђе болеснице, госпођу Круну и Миљу.

— Па шта вам се чини, оче Калистратег питаше

"га једном у разговору Којадин. Може ли се знати, _ шта сад чека јадну нашу земљу 2

— Не треба да се много погађа, одговори стари

| калуђер, и прост човек може видети, који нити је што:

читао, нити много памти. Султан Мехмед ће постићи

· што је наумио. Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио

· Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче

залеђе преко Дунава, па да је, из оних стопа, пошао

· да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ