Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

176 Е ;

г као да је тога часа оста без оца. Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана. Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт. ИМ како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који · знао све финоће хришћанске вере, да живи у турско у неверничкој кући» Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде. у манастир и да се покалуђери. Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим утзрдио. Његова. одлука беше сазрела. Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крсвом пи књигом.

— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хођу да ти кажем. Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.

— Нека је с тобом благослов Божји. Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем. Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет. (Само, јеси ли добро промислио 2

— Шта имам више мислити 2 Ја се с оцем не могу сложити ни у чем. Кад они јачи суду, он ће тражити да и ја примим ислам» А ја то не бих могао никад. У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а та се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати. Рачун је свршен. Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.

— Још треба да ти ту одлуку барем мати блаГОслОвИ. — Е то сам те хтео молити, оче Калистрате! Она је болна. Ти ћеш сад к њој. Ти ћеш то њој лепше рећи. Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља. Ја једва чекам. Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име.