Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

192

погибе од хришћанског топа из Београда. То султана баци још у већу јарост. С тога нареди да се на дан 21. јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.

Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично. Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен. Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети. То је баш оно што је п султан Мехмед и видео и наредио. Турци отпочну напад 21-ог јула у вече. Борба се отвори очајна. Два пута Турци уђоше у варош, «и оба пута бише истерани с великим губитцима. Борба се продужила сву ноћ. Једном хришћави беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош. Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења н продру п у варош. На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град. Турци јурну за њима, ни један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима побод турску заставу. У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском 32ставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица смрт нашли. Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима. Нико није имао времена да мост дигне. Гурци су већ на више

места преко порушених бедема насртала у град. Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса. Београд је, тако рећи, био у пола узет. Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански НИ тада не гзгубише уздање у своју војску. Они наредише да се на настрљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу н сумпор, и друго којешта упа-