Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

191

везу и да се измешају с њима. У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Гурке. и почну им живо досађивати. Бој се отвори страшан и «крвав. Турци су били нападнути и низ воду и уз воду и с једне и с друге обале. Што није нико очекивао. оно се догоди: хришБани одрже потпуну победу. Многе турске лађе потопише се у Дував, многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што, (Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну. Четири турске ратне лађе са свом опремом хришћани заробише. Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен. Султан Мехмед је са свога стана више Београда глелао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити. Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом. Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се "и даље боре и свој град од турских напада бране. Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати. Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити. Гјобеда од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.

Султан Мехмед је имао другојачији рачун. Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву. Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје. Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему. Ово друго сматрао је за немогућно. С тога из нсва отвори из топова пајвелу ватру на град. Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле. Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху

| такође топовском ватром. Сам велики везир Караџа