Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

190

учинити да се посади помогне и да се одмечи, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453. од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од сонуд, смело и псмишљати да се на опоадничку војску удари онако како треба. Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада. ЕЕ

Гога ради Јанко Сибињанин, који је пмао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио. То му је било лакше да покуша (него да огледа разбиги војску на суху. Знао је да му је за овај други посао снага недовољна. Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена. Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађи ју, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, па да удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада турска баци међу две ватре. За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване. Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стразе Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране. На једно ј страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин: на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистранска. Тако почне напад на дунавску флоту турску. Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Гурци су се томе с почетка смејали. Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала. тако како је у први мах изгледало, Хитре мале дађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину