Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

189

што се сви силни топови послаше које сухим које в0дом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем. С почетком јуна 1456. сва се та сила слеже « Београду и покри поља и долове око њега од оаве ло Дунава. Бикада се толик асила није свалила под тај град. Султан Мехмед дође и сад под Београд и ра_ вапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу. Кад прегледа како му се _ била распоредила цела војока. он даде знак да се

бомбардање почне. Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама: Ратне ма· шине бацале су камење и усијане кугле. Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град. Још је у то време ново било 'то оружје као и пушчани прах. Дим од пушчаног праха видео се из далека из-. над целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије. Људи су дрхтали од ужаса, слушајући су, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда. Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју. Разумевајући лобро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе. Оне су се дравиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.

_ После кратког времена града Београда готово није било изнад земље. Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске. Варош није више бил аограђена, она је била као у отвореном пољу. Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војводу, и папин изасланик Јован КапистранС Посада није била многабројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене. Ваљало је нешто