Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

188

ништа више. Уговоре, договоре, погодбе- ја бацам на страну. Не тичу ме се, јер ништа не вреле. Једино Турчин у овим земљама нема места. То једино мени вреди-

"Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га јелнако. %

— Нека је синко, Божји благослов с: тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, неноље, свакада отворена. Кад си ти Божји осветник, и Божја је куба твоја.

_ Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи. и сузама заводнише, а отарац њега загрли и очински. пољуби у чело и у образе,

Мир се по том одмах и извршио. Султан Мехмед је у отвари био заузео оно што је тражио уговором. Нешто мало што још није био стигао да заузме деспот му је одмах предао. Султану није никада требало одмора. Од Крушевца је одмах начинио зборно место. и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву. У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочето за топове. Видело се да султан хоће да удари на Београд. Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцимг. А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било >! У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули. То је трајало целе зиме 'Т455.—956. Кад наста пролеће 1456. видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву. Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више. Није више ни била тајна, да султна Мехмед тога лета мисли да узме Београд. Војска је силна долазила, какве до тад нико видео -није. Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и по-