Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

181

охронуо и ослабео. (Остаће му само његово лично имање. За војника нити ће га више Турци, нити [в803леновић. Стаменија се ле удада, него оде за царицом Маром. И ја се не могу оженити како сам мислио. Све ге побркано и замршено. Је ћу у гору, да кажњавам оне клоји су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету. Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да н мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај! Мени је трава, ако ми се то догоди И пошто будем само тројицу осветио. А може бити да ће бити и другојачије.

— Па куда сад мислиш» упита га млади Калигтрат. — Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јваим. Нећу од њих тражити ни службе, ни награде. Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере. Ја сам извршник суда Божјега и народнога. Може бити да ја њима негде могу и затребати. Ваља они да знаду за мене. Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде. Али која ми се свиди, она ће бити извршена.

— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да " ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати " упита млађи Калистрат.

— Они су као и цео свет. Ја их слушам само кад се мени свиди. Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди. Али — где то престаје, и моја послушност престаје. Онда сам ја деспот. Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника. МИ тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.

— А ако се опет отвори рат против Турака» упита млађи Калиострат.

— Ја сам увек против Турака, али само то и