Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

203

Прошло је већ више година од догађаја које смо _ приповедали у досадашњим одељцима.

Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда. зар за казну што се нису умели сложити против Турака.

Ни Србије више не беше као државе. У Смедереву не сеђаше срлски деспот него турски намесник.

Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина. По градовима су турски муселими, кадије и лиздари. Док се тај обрт свршио, силна је крв пролизена, силан је свет одведен у ропство, многе см штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предаге. Силан је свет испропалао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.

Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ства ри, те да што боље сачувају своје интересе. У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, п вере одртцали. Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново олело, нове обичаје. Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.

Простом народу још је било најлакше. Пређе је његову господару било име властелин, а сад му је постало име спахија ила читлук-сахибија. Работа је |у тлавноме остала иста. Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на оби-

ПЕ