Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

29

| коњу. Али при већим местима, или кад би се умоптла, парица се носила у богато намештеној носиљт. Тај је начин употребљен и овде при њеном-уласку (9 српску државу. |

_ Кад су носиоци донели носиљку на одређено месо, царица изађе да прими поздравље господе оца свога и онде сакупљених Турака. Деспотов протовивлијар и војнички велики челник у свечаном руху, које = личило на данашње свештеничке одежде, а за њима тиротски владика и свештенство заједно са стареши« мама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.

а њима приступише Турци, који су, управо, и сами пили део грађанства пиротскога. По том је царица птућена у хладњаке који су јој од зелена листа били опремљени као стан. Пошто се парада свршила, напод се разишао да се весели и забавља све до поласка старичина.

(Овако је дочек био спреман код сваког већег мета, или где би била наређена ноћишта или оброци.

Нарочито је леп и величанствен дочек био у тшишу. Ниш тога времена није био особито леп, јер

“у на њему недавнашњи ратови оставили тешке тра“ нове. Трг је био прел градом с леве стране нишаве, а [ а Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле 1 7 куће с лепим вртовима. Ту су своју ћерку очекивали беспот Ђурађ и деспотица Јерина. Док је била сулнанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропатву. Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослоасођење из ропства. -

Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспоивицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у пешима полети к њој деспотица Јерина да је загрли мн свожљуби. Царица Мара по том приступи к руци стасога оца, који је пољуби у чело. По том се ишло у хдркву на молитву. Царица је остала три дана у Пишу, ледно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу _ ка прилике да се разговара са својом ћерком обаве-