Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

сти о положају у Турском Царству и о новом с тану, којему се деспот, по своме властитом предо бању, није радовао.

Ову прилику је Ниш употребио да од деспе потражи увеличање својих градских повластица. Ј на депутација, у којој су били владика, протојеј радски, старешина градски и старешина свих есна градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу повластице, које је пре педесет година, од прили: Београду био дао деспот Стефан. Нишевљани су пре стављали деспоту да би то изазвало јачи полет њих ва града и да је потребно сад, када Београд није виш у Србији. Деспот је одговорио милостиво да ћет предмет испитати кад се врати у Смедерево.

Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, г; је било народно весеље ју част доласка деспотова повратка царице Маре У домовину. Парод је с изј вама великог задовољства сусретао деспотску порс дицу. Царица Мара била је на добру тласу што с знало како она ни у султанским дворима никад ниј заборављала ни своју веру, ни свој народ. Врло мног је чинила за откуп српскога робља, којега су, у те време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју. На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ. А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за ког асе купује. Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало (трошка, да би се могло вратити у домовину. Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно п у великом поверењу били обавештени.

Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вецерали н да послушамо шта Говоре. На средини је те Гомилице седео један, који је имао велику масницу на